Слободан Орловић: ПРАВНА ШИКАНА НАД ФАКУЛТЕТОМ

Донет је нови Закон о високом образовању (Сл. гласник РС, бр. 88/17), али још увек важе одредбе ранијег Закона (из 2005) којима је прописано да се актом универзитета („самосталне високошколске установе“, чл. 85) уређује начин полагања пријемног испита. Без обзира на такву одредбу, Скупштина АП Војводине је ономад донела одлуку о полагању пријемног испита (2015) и наложила факултетима да омогуће полагање пријемног испита на језику „националне мањине – националне заједнице“. Ово уколико будући бруцош то жели и ако је реч о језику на коме се изводи редовна средњошколска настава у АП Војводини.

Правни факултет у Новом Саду није организовао такво полагање пријемног испита, нити је било иједног захтева за тим. Убрзо је уследила тужба против Правног факултета због дикриминације коју је поднело једно удружење ученика из Новог Сада, а које уопште није регистровано да се бави таквим активностима. После дугог поступка пред вишим (одбијена тужба као неоснована) и апелационим судом (преиначена пресуда у корист тужиоца), тужени је (2018) правоснажно осуђен за „дискриминацију“ припадника „националне мањине – националне заједнице“. Ово значи да су стављени у неравноправан положај, односно да су могли бити у таквом положају, иако се нико ни дан данас са таквим захтевом није појавио на пријемном испиту. Под претњом принудног извршења, Правни факултет је у обавези да организује пријемни испит на мађарском језику, што даље отвара питање дискриминације по самој судској пресуди других националних мањина – националних заједница (словачке, хрватске, русинске или румунске) које нису тужиле Факултет.

Низ аргумената могу се навести као правне погрешке овакве пресуде, од којих наводим само неке: није било захтева за полагање пријемног испита па тиме ни конкретног „дискриминисаног“ лица, пријемни испит је део студијског програма који се изводи само на српском језику (тако је акредитован), факултет (универзитет) уређује пријемни испит а не покрајинска администрација, суд није у служби покрајинске управе нити је надлежан да спроводи њене одлуке (то је правно срозавање највише државне власти) већ је то могла једино да чини надлежна инспекција.

Правни факултет мора да спроведе правоснажну судску пресуду на предстојећем пријемном испиту, ма колико да је сматра правно мањкавом. Ипак, држећи да је за студирање права (за разлику од, на пример, ДИФ-а или музичке академије) и касније за рад дипломираног правника у читавој Србији неопходно добро знање српског језика, Факултет је употребио законску могућност провере знања српског језика: „лице се може уписати (…) ако познаје језик на коме се изводи настава. Услови, начин и поступак провере знања језика (…) уређују се општим актом високошколске установе“ (чл. 97). Увођење провере знања српског језика довело је до подношења нове тужбе за дискриминацију од стране истог (неовлашћеног) тужиоца, иако ће Факултет само спровести важеће законско правило! Наравно, уколико буде адекватног захтева од стране неког будућег студента.

Све ово не занима тужиоца – што је и за разумети, нити оне који воде јавну негативну кампању о Правном факултету (са неоткривеним мотивима) – што је теже схватљиво, али морало би да интересује суд који се, како подучавамо студенте, држи само закона. Поштовање закона овде конкретно значи ништа друго до правну заштиту Правног факултета од неоснованих тужби, обично казано – од правне шикане.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>