Слободан Орловић: КА МОДЕЛИРАЊУ УСТАВНОГ СТАТУСА КОСОВА

Тешко да у Србији данас има замршенијег „Гордијевог чвора“ од косовског. Питање је да ли је решење статуса Косова – такво да га прихвате Срби, Албанци и сви други заинтересовани пријатељи и непријатељи, икада и постојало. Можда после Балканских ратова – да не изби Први светски рат. Можда за време југословенске Краљевине али да је, као што није, она дуже потрајала (једва две деценије). У Социјалистичкој Југославији статус Косова је при крају ишао истом исходишту заједно са бившим југословенским републикама. Политички, правно и привредно заокружене конфедеративне целине само су чекале моменат да прогласе самосталност. И „Косово“ је то учинило (1990) али без ефекта. У СР Југославији статус Косова и Метохије је практично замрзнут, а солуцију је нудио део опозиције и то на негативан начин – само да се са власти скине председник Милошевић па ће се решење природно појавити. Да су то само пусти снови политиканата показало се у протеклој деценији у којој се статус Косова и Метохије решава једнострано – у корист Албанаца а на штету Срба и Србије. Данас је Србији тај косовски камен о врату наводно нешто олакшан – Срби и Албанци разговарају, кажу да се о понечему и споразумевају. Али правац којим се иде ускоро ће дотерати до зида. На њему ће писати „Република Косово“ – па не пристани ако смеш, Србине.

До тада, око Косова и Метохије се у етар пуштају различите изјаве, најаве, тумачења, правни ставови, решења садашња и будућа, обавезујућа и саветодавна. Све је то некаква припрема за коначно решење и „помирење“, како рекох у корист једне стране. Остаје нам да одговарамо и аргументовано критикујемо оно што сматрамо неправдом и супротним Уставу Србије. На срећу, још увек важећем.

Треба престати са употребљавањем и придавањем пажње појмовима чија су садржина и значење правно испразни. Таква је кованица „нормализација односа Београда и Приштине“. Овај термин у уставном праву нема баш никакво значење, а уставом су уређена најважнија питања сваке државе. Не може се однос Срба и Албанаца свести на „нормализацију“, а да се не зна шта је то, осим што се тврди да сигурно није међусобно признање Србије и „Косова“. Такође, то није договарање два града (они су јединице локалне самоуправе) о њиховој комуналној и сличној сарадњи, већ однос политичких субјеката. Однос Србије и „Косова“, дакле, може бити политички, правни или економски и за такав међусобни однос постоје политички, правни и економски „алати“ као што су: устав, резолуције, уговори, кредити…

Ако министар у влади „Косова“ Едита Тахири тражи промену Устава Србије, не значи одмах да је то јако важно и оригинално. Као грађанин Србије, рођена у („царском граду“) Призрену, она има право да иницира промену било ког члана нашег Устава. Уколико прикупи још најмање 149.999 оверених потписа грађана Србије та ће иницијатива постати и формални предлог за промену Устава. Тако може да предложи и промену уставне Преамбуле. Али треба поновити да Преамбула (са Косовом и Метохијом) није нити може бити правна сметња европским интеграцијама Србије. О томе сведоче устави других земаља: СР Немачке, Кипра, Ирске… Ти устави штите целовитост територије и на подручју где практично нема (или није било – у случају СР Немачке) суверене власти државе.

Пре свих прогноза када ће се мењати Устав, шта ће се променити и, најважније, ко ће све учествовати у писању новог уставног текста, треба се, бар летимице, вратити појму суверености. Иначе веома компликован појам, сувереност државе подразумева и да она сама одлучује. Између осталог, о најважнијој правно-политичкој одлуци промене устава. Колико је Србија данас и сутра у томе суверена питање је за обимнију и дубљу анализу. Али, треба подвући да ниједна страна држава ни страни држављанин, не могу да учествују у поступку промене Устава Србије. Можда је забрана тек формална, али Устав је ту јасан. И обавезује све док га ми грађани Србије не променимо, било са или без моделирања статуса Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>