САОПШТЕЊЕ поводом политичких активности Сулејмана Угљанина

Сулејман Угљанин је 23. фебруара, у пратњи високих функционера Странке демократске акције (СДА), присуствовао свечаној академији поводом годишњице смрти Шабана Полуже и Мехмеда Градице, вођа балиста на Космету током Другог светског рата. Том приликом дошло је и до сусрета са Хашимом Тачијем коме је Сулејман Угљанин честитао на добрим резултатима у изградњи Косова као демократске, мултинационалне и мултиконфесионалне европске државе засноване на владавини права, правној сигурности и једнакости пред законом. Овај догађај је изнова покренуо питање о потреби забране рада Угљанинове СДА. Подсетимо да је почетком деведесетих година после нелегалног референдума у Рашкој области покренут поступак за забрану рада ове странке. Поступак је трајао 18 година, а након тога је обустављен, наводно због нестанка процесних претпоставки за вођење поступка. У ствари, променила се политичка клима која је ишла у прилог СДА. Та странка је у више наврата била и део власти на републичком нивоу.

Последњих неколико година за СДА се везује низ контроверзних политичких активности. У августу 2012. године, ова странка је подржала постављање спомен-плоче Аћиф-ефендији, управнику Новог Пазара током окупације за време Другог светског рата, а две године касније, септембра 2014. године, организована је шетња бошњачке омладине у униформама муслиманске милиције из Другог светског рата коју су подржали високи функционери СДА. У октобру 2015. године Сулејман Угљанин је тражио успостављање аутономије Санџака позивајући се на нелегални референдум из 1991. године. Све указује не то да покушај преображавања СДА у системску странку није успео.

Устав Србије јемчи и признаје демократску улогу политичких странака, предвиђа њихово слободно оснивање, одређује разлоге за забрану политичких странака и забрањује да оне непосредно врше власт и потчињавају је себи (чл. 5, ст. 1-4). О забрани рада политичке странке одлучује Уставни суд на предлог Владе, републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака. У предлогу се наводе разлози и докази због којих се тражи забрана рада политичке странке. Уставни суд може забранити политичку странку чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње. Кад Уставни суд забрани рад политичке странке, та странка се брише из одговарајућег регистра даном достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.

То су уставне и законске норме о институту забране рада политичке странке. У пракси, од повратка вишестраначја у Србији 1990. године ниједна политичка странка није забрањена. Док је на снази био Устав од 1990. поступци за забрану СДА и СПО, обустављени су после много година. По доношењу Устава од 2006, поднето је неколико предлога за забрану политичких странака, али су сви одбачени, јер нису потицали од овлашћеног предлагача.

Забрана политичких странака треба да буде последња и нужна опција зарад одбране демократског политичког поретка. То је механизам који се не сме олако користити, јер би могао бити злоупотребљен у политичкој борби. Став Европског суда за људска права је да је забрана политичке странке оправдана искључиво уколико њене активности представљају реалну претњу по демократски поредак у држави.

Све речено треба имати у виду при разматрању могућности да се после више од четврт века поново покрене поступак за забрану СДА. Апелујући на носиоце политичке власти и надлежне државне органе да поступају мудро и одговорно, као и да не наседају на учестале провокације које су усмерене ка дубљој дестабилизацији односа у региону, Српски правнички клуб осуђује понашање Сулејмана Угљанина и осталих високих функционера СДА као несумњиво противуставно. Ипак, придавање значаја једној странци готово локалног карактера, без озбиљнијег упоришта међу Бошњацима, је узалудно трошење државотворне енергије. Таквој и сличним странкама, као и њеним лидерима, треба само јасно показати где им је место – на маргинама политичког живота, а можда и даље. Не постоји ниједан политички легитиман разлог да оне буду у власти или близу њој. Српски правнички клуб изражава наду да смо ову политичку лекцију савремене демократије коначно научили.

СРПСКИ ПРАВНИЧКИ КЛУБ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>