С. Орловић: Устав је јасна брана признању Косова

Да ли српски пристанак на улазак Косова у међународне организације првенствено УН представља кршење Устава Србије?

То би било сасвим јасно кршење нашег устава. Пуноправне чланице УН, по Повељи, су „мирољубиве државе“ (у пракси то су независне и међународно признате државе). Територија Србије је, по Уставу, јединствена и недељива (чл. 8), па отуда насилно отцепљени део њене територије не може бити независна држава па ни чланица УН као „мирољубива држава“. Даље, по Уставу, Србија уређује и обезбеђује међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама (чл. 97) што казује да нема уставне могућности да то чини и део територије Републике, односно аутономна покрајина што Космет по Уставу јесте.

Да ли таквом споразуму морао да претходи референдум?

Таквом „споразуму“ Србије и „Косова“ који би обухватио признање независности, пријем у УН и друго, морала би да претходи промена Устава, а то не може без народног референдума. Устав је јасна правна брана сваком таквом настојању и док је на снази то правно није могуће. Све друго би био државни удар и револуција.

Преговарачки оквир захтева правно обавезујући споразум. Да ли овај споразум у правном смислу представља признање?

Правно обавезујући споразум је други израз за изричито или индиректно признање „Косова“ од стране Србије. Дипломатска изјава о признању, праћена разменом дипломатских представника је изричито међусобно признање две државе. Правно обавезујући споразум би био индиректно признање ако би се, на пример, Србија обавезала да неће спречавати чланство „Косова“ у УН и другим међународним организацијама. Мање-више, стварни ефекти су исти и представљају јасно кршење нашег устава.

Да ли је решавање питања Косова и Метохије у уставно-правним категоријама диктирано нашим интересеима или ССП?

Држава Србија и наш народ има национални интерес да питање Космета реши унутар свог уставног система, и то на два, по правним последицама, слична начина. Прво, може да искористи постојеће уставне могућности и донесе посебан „уставни“ закон о Космету којим би се уредио његов статус. Други начин је значајнија промена Устава али само у оној мери која значи правни останак Космета у границама Србије, као њеног дела са посебним уставноправним статусом (самостална територија без независности и суверености, на пример).

Да ли ми кроз приступне преговоре дефинишемо своје границе?

Србија свакако мора прецизно да одреди граничну линију са суседним државама, без обзира на приступне преговоре. Међутим, извесно је да члан ЕУ Хрватска неће бити сагласна са пријемом Србије у ЕУ све док постоји спор о граничној линији између Хрватске и Србије. Што се тиче ЕУ као целине, она неће примати у чланство Србију без потпуног политичког и уставноправног решења косовског питања које обухвата и питање граница. Још увек нерешен проблем са границом Кипра је био довољна опомена.

Разговор са проф. др Слободаном Орловићем објављен је у ПЕЧАТУ од 24. новембра 2017. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>