С. Орловић: ПАСОШ НОВОГ ЗЕЛАНДА НЕКАКО, АЛИ ХРВАТСКИ...

Изигравање основних принципа парламентаризма избором нове Владе види се, пре свега, у избору њеног председника (А. Брнабић) који је без икаквог политичког легитимитета (народне подршке). Штавише, владајућа странка (СНС) није ни поменула новог премијера на последњим парламентарним изборима (2016). Избор „експерта из цивилног друштва“ са двојним држављанством за председника Владе, који нема јасно изражен национални осећај у тренутку отвореног државног питања, неслућено је ризичан потез. О томе је већ писано па овде желим да укажем на посебну уставну немогућност – да држављанин Републике Хрватске буде председник Владе Републике Србије. Ово није само уставноправни, већ је и политички, историјски и емотивни проблем. Решење проблема пробаћемо да изведемо из аргумената са две граничне тачке – с једне стране, председник Владе је политички највиша функција у Србији, а са друге, однос Србије са Хрватском је политички, историјски и емотивно компликованији него према било којој другој држави.

Демократско уставноправно полазиште је да све што није правом забрањено – дозвољено је. Нови председник Владе испуњава опште услове за рад у државним органима, између осталог држављанин је Србије и, по томе, може бити председник Владе. У нашем праву држављанство још неке државе, па и Хрватске, није прописано као сметња за рад у државним органима, у Влади.

Али, држављанство није само јавноправна веза појединца и државе већ, поред формалне (правне) припадности, представља политичку везу и емотивни однос према држави. Политичка веза са државом види се у томе што држављани, за разлику од странаца, имају право гласа и могу да оснивају политичке организације, могу да се кандидују на изборима. Речју, држављани врше власт, макар и само тог изборног дана, у својој држави. Преко изабраних органа власти своје државе (без обзира на то да ли се изашло на изборе и како се гласао), држављанин ступа у односе са другим државама, њиховим органима власти и држављанима. Ти односи између држава могу бити пријатељски и непријатељски па су, посредно, такве релације и између њихових држављана.

Конкретно, какви су односи држава Србије и Хрватске? Политички су ти односи, најблаже речено, спорни. Сукобљени интереси двеју држава данас су бројни а виде се у непоштовању територијалног интегритета (хрватско признање тзв. Косова), несагласности о међусобној граници (ток Дунава), кршењу националних права (ћириличко писмо, станарска права Срба, пензије и др). Историјски однос Србије и Хрватске, заправо Срба и Хрвата, је још оптерећенији – усташким геноцидом над Србима у Другом светском рату, вековним покатоличавањем и насилном асимилацијом, међусобним политичким убиствима, све до новије историје коју сликају протеривање Срба из западног дела бивше РСК и узајамне тужбе пред Међународним судом правде.

Емотивни однос Србије и Хрватске, односно српског и хрватског народа, саткан је много више од притајене или отворене мржње него од љубави, симпатија или индолентности (последње готово и не постоји). Иако су заједно живели у сопственој држави 70 година а у туђинским много дуже, то није довело до позитивних емоција, уз ограду да појединачна пријатељства и љубави овде не узимамо у обзир. Незванично владајућа емоција између ових нација је да су Хрвати били и остали пријатељи српских непријатеља и обратно.

Стога, ако и нема правне забране да држављанин Хрватске буде на челу српске Владе, то би из побројаних разлога морала бити апсолутна сметња. Закључак, изведен из правнополитичког слова и духа нашег Устава, је да председник Владе не може утврђивати и спроводити српску државну политику, а у исто време бити у јавноправној вези са Хрватском и тамо остваривати своја политичка права. Пасош Новог Зеланда би и могао да прође, али са хрватским је ствар сасвим другачија. Молим лепо, постоји институт одрицања од држављанства па нека се председник Владе послужи њиме. Ако већ није.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>