С. Орловић: ДОКЛЕ ЈАВАШЛУК БИРАЊА (ДЈБ)?

Остала је флека иза избора за Скупштину АП Војводине одржаних априла 2016. Реч је о кршењу Уставом зајемченог бирачког права јер постоји сумња да је изборна листа „Доста је било – Саша Радуловић“ (ДЈБ-СР) сасвим противправно учествовала на покрајинским изборима. Рекло би се „ни криву ни дужну“ Покрајинска изборна комисија (ПИК) је ту изборну листу прогласила у последњи час (17. априла 2016) а да за то нису били испуњени правни услови. Један од њих је да уз сваку листу мора бити најмање 6.000 оверених и проверених потписа бирача (мањинске листе – 3.000) што изборна листа ДЈБ-СР, до дан данас, нема. Ипак проглашена, учествовала је на изборима и седам посланика је село у клупе војвођанске Скупштине.

Чињенице говоре да је (по извештају о пријему) благовремено предатој листи ДЈБ-СР последњег дана рока (8. априла 2016. у 23,54 сата) фалило 330 валидних потписа. ПИК-у је у остављеном року (48 сати) наводно достављено нових 525 потписа од подносилаца листе ДЈБ-СР. Међутим, иако правна ваљаност тих потписа није проверена од стране надлежног министарства (које проверава, између осталог, да изборну листу нису подржала лица која су подржала и другу листу, да је нису подржала непостојећа лица и сл. чиме се заправо утврђује валидан број оверених потписа бирача), ПИК је изборној листи ДЈБ-СР омогућио учешће на изборима.

За учешће у изборној трци листе ДЈБ-СР нису били испуњени правни услови па је решење ПИК-а о проглашењу листе ништаво. Али док се таквим не прогласи, већ је произвело правне и политичке последице – посланици листе ДЈБ-СР су у скупштинским клупама. С обзиром на то да су протекли рокови за заштиту изборног права пред ПИК-ом и Управним судом поставља се питање: постоји ли уопште правна могућност да се такво решење поништи, уз све последице које би та одлука изазавала (губитак мандата ДЈБ-СР и др)? Неспорно је да постоји интерес заштите активног бирачког права грађана који су изашли на изборе и пасивног бирачког права седам кандидата са других листа који су због листе ДЈБ-СР остали без мандата. А следствено томе, постоји и интерес заштите уставности и законитости, као и читавог политичког система.

Како пронаћи правни кључ? Он је у Уставном суду. То је највиши државни орган који чува основне уставне вредности и људска права. У њих свакако спадају представничка демократија (грађани бирају), легитимитет представничког тела (овде Скупштине АПВ), слободни избори (покрајински), бирачко право. Све то је грубо погажено. Уставни суд има и надлежност решавања у изборним споровима (којом се уопште не користи) па би могао и самоиницијативно, не чекајући другог, да успостави своју надлежност и коначно одлучи у овом изборном спору.

То би било у складу са начелом владавине права јер је због обима повреда изборног права угрожена уставност и законитост и у већој мери су повређена основна људска права. У овом случају повређено је активно право бирача који су гласали за друге изборне листе и за невалидну изборну листу, као и пасивно право кандидата који нису ушли у Скупштину АПВ због освојених мандата листе ДЈБ-СР.

Последица поништења решења о проглашењу листе се не треба бојати. Оне би биле праведне и благотворне за ове и сваке будуће изборе. Листе које су прешле цензус би разделиле тих седам мандата (СНС би добио још четири, а СПС, СРС и СВМ по један мандат), а одлучност Уставног суда у заштити права имала би превентивно (одвраћајуће) дејство на све будуће нечасне намере у вези са изборима. Најстарији Уставни суд на свету, аустријски, управо је показао као се штити изборно право, поништивши други круг председничких избора. Нико није ни помислио да критикује ту одлуку. Прилика је да и наш Уставни суд крене у изградњу свог ауторитета. Бар преко покрајинских избора.

Коментари

  1. Стеван Вељовић  |  

    Морам да се не сложим са господином Орловићем, о последицама поништења изборне листе ДЈБ за покрајинске изборе. Последица накнадног проглашења изборне листе ДЈБ за неважећу, моралоб и узроковати само и једино поништење укупних резултата избора за покрајинску скупштину АПВ а не поделу мандата одноно гласова које је та листа добила другим партијама. Не треба заборавити да је ДЈБ освојио преко 5% гласова, и уколико је ПИК неосновано омогућио ДЈБ да на изборима учествује, тиме није угрожжено гласачко право никога, већ је повређен пропис који регулише изборни процес. Одузимањем мандата ДЈБ и поделом истих другим партијама би се управо повредило гласачко право гласача који су за ДЈБ гласали, обзиром да је листа прешла цензус. Одлука АПВ о избору посланика не предвиђа могућност накнадног поништења саме изборне листе. Све и да у неком случају било који суд одлучује о приговору на изборни процес, једина могућа одлука би могла бити да се пониште избори у целини, те д се целокупни изборни процес спроведе изнова, почев од подношења изборних листа. Што би био и једино праведно решење.

    • Слободан Орловић  |  

      Строго правно посматрано сте у праву. Учешћем на изборима нелегалне изборне листе и сами избори су нелегални у том делу, али то може да произведе последице по цео изборни процес (што зависи од обима кршења изборног права и нелегалности, утицаја нетаконитости на коначни изборни резултат…). Правно, у одређеној (значајној) мери нелегални избори морају бити поништени и расписани нови. Међутим, избори су, поред правног, и политички феномен – бира се политичко тело – Скупштина, на изборима учествују политичке странке, мандате добијају политичари… Отуда се и учешће нелегалне изборне листе не може мерити само правним оценама. А политика као критеријум радије узима корисност него диспозитив правне норме или правду као објективну вредност. у оваквим случајевима и уставни суд се не води само правним већ и политичким резоном (то је по својој прроди и политички орган). Стога би последице ове нелегалности могле бити саниране – у највећој мери – избацивањем нелегалне изборне листе из доделе мандата. Наравно, тиме би остало повређено бирачко право њених бирача (јер су доведени у заблуду и гласали су узалуд), али би било сачувано бирачко право свих осталих бирача, потврђена њихова бирачка воља, поштована законитост избора (нелегална листа не може да учествује), постигнута одређена корисност (континуитет Скупштине и др)…

    • Слободан Орловић  |  

      За сада је овако. Посебан изборни суд се може образовати законом. Али, такав суд није у српској правној традицији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>