Милан Благојевић: Охаеризам једне језичке политике

Боравећи 1. августа ове године у опроштајној посјети Бањалуци, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ, амерички дипломата Џонатан Мур, рекао је да „Бошњаци имају право да кажу да се њихов језик зове босански“. Ако би овакво размишљање било прихваћено, онда би то значило да Бошњаци могу језик којим говоре назвати и енглеским, а Енглези (са све Американцима – укључујући и господина Мура) не би требали да им приговарају због тога. Сумњам да би се господин Мур сложио са таквом аргументацијом, без обзира што она тако логично произлази из његове претходно цитиране изјаве. Та изјава посљедица је једне правно неутемељене језичке политике, са чијим наметањем је започео високи представник у БиХ. О томе се у овдашњој јавности готово никако не говори, па сам осјетио потребу да на то подсјетим у најкраћим цртама. Но, прије тога, морам појаснити да сам термин „охаеризам“ извео из енглеске скраћенице за Канцеларију високог представника (OHR). Њиме означавам читаву технологију владања коју је протеклих година на противправан начин развио високи представник. У суштини технологије охаеризма јесте правно насиље и наметање воље високог представника свакоме и у свему, па и у области језичке политике. У тој области он је то учинио уз помоћ свог интернет портала. На њему се, у опцији за језик на којем се жели читати садржај тог портала, нуде „босански, хрватски, српски и енглески језик“. На тај начин високи представник, као ономад Бењамин Калај, жели да нареди, urbi et orbi, како језик којим говоре Бошњаци има да се зове „босанским“ и тачка. То што за такву наредбу нема упоришта ни у једном нормативном исказу Дејтонског споразума (а нарочито у Уставу БиХ – његовој преамбули и нормативном дијелу), није важно високом представнику, јер се ради о његовој вољи која, како су показале протекле године, нема правних граница.

Кад је тако поступио ововремени Калај, убрзо затим су се на интернет порталима свих институција на нивоу БиХ (Предсједништво БиХ, савезни парламент, Савјет министара, сва савезна министарства, Високи судски и тужилачки савјет итд.) појавиле и до дан данас остале опције о „босанском, српском, хрватском“ и понегдје енглеском језику. Ради се о класичном обрасцу конформистичког понашања, који су прихватили сви представници из Републике Српске на савезном нивоу власти. Наиме, није било реакције с њихове стране на овакву појаву, а камоли захтјева да се са наведених портала уклони наведени садржај који је супротан Уставу БиХ. О изостанку бојкота институција, као легитимном средству борбе против овакве неуставности, да и не говорим.

На крају овог процеса долази одлука Уставног суда БиХ, број У-7/15 од 26. маја 2016. године, која би требала бити својеврсна круна охаеризма у овдашњој језичкој политици. Међутим, тај суд, као и господин Џонатан Мур, износи само голе тврдње, попут оне да „…Уставно право на име језика према жељи оног народа који говори тај језик не може бити условљавано лингвистичким правилима јер уставно право на име језика има превагу над лингвистичким правилима“. Нигдје у тој одлуци Уставни суд не рече којом правном одредбом Устава БиХ је прописано такво право народа, затим шта је са правима других народа која би била дерогирана у том случају, као и којом нормом је прописано да је искључена лингвистика код одлучивања о свему томе. А и како би то могао рећи када ништа од тога нема не само у нормативном дијелу Устава БиХ, већ ни у његовој дескриптивној преамбули. Пошто тога нема, Уставни суд БиХ се досјетио нечега чиме ћу завршити овај текст, а што, вјерујем, довољно показује о каквом апсурду се ради када се жели наметнути језик. Наиме, као што је високи представник много година раније ставио на свој сајт обавјештење да се он може прегледати на „босанском, српском, хрватском и енглеском језику“, са намјером да тиме наметне „босански језик“, тако је и Уставни суд БиХ у поменутој одлуци наводно постојање „босанског језика“ желио извести и наметнути contra constitutionem, тиме што је рекао да у тачки 10. његовог формулара, то јест обрасца на којем му се обраћају странке, стоји и „босански језик“ као језик комуницирања са тим судом. O tempora o mores!

Др Милан Благојевић
професор уставног права из Бањалуке

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>