Д. Ристивојевић: Квантни (по)скок

Да ли нам је боље данас у односу на јуче, односно да ли ће нам сутра бити боље у односу на данас, питање је које се често чује у медијима. Обично (зло)употребљено од стране политичара ради самопромоције и рекламе, ово питање мора бити главни путоказ за човека и грађанина једне земље у погледу сагледавања квалитета живота у њој. Ако није боље, сигнал је да се нешто мења или ако је добро да се задржи и унапреди. Међутим, шта се дешава ако се вештачки прави илузија о благостању (на пример путем медија који стално шаљу поруку да је пут добар и правилан), а стварност је другачија. Шта су индикатори који показују реално стање? Докле да се чека 5% раста БДП годишње (1).

Полако, али сигурно, хтели то или не, навикавамо се на неолиберализам у Србији. Почињемо да схватамо да смо преварени и да треба да се прилагодимо променама. Производни погони разних профила, франшизе мултинационалних компанија, отварају се широм Србије, привучене слатким субвенцијама државе за запошљавање радника и ниским трошковима радне снаге, као по неком већ унапред утврђеном обрасцу. Али ова љубав, попут пчеле и цвета, свакако није обострана, узимајући у обзир то да су грађани Србије једна страна, а страни улагачи и држава Србија друга. Србија је оберучке прихватила неолиберализам и спровела низ законских промена, усмерених ка бољем позиционирању капитала у Србији, почев од Закона о раду па до последњег у низу Закона о дуалном образовању, и тиме себе позиционирала на другу страну. Цена рада, за раднике нажалост није постала тржишна категорија (формирана по основу понуде и тражње), већ је унапред циљно договорена и наметнутна, уз прећутну сагласност разних корумпираних институција које су пропустиле прилику да раде свој посао и да стану у одбрану радника (синдикати у првом реду). У наведеном окружењу, где је тешко доћи до новог посла, са неразвијеним тржишем рада и инертном поставком политике рада од стране државе, уцене типа узми или остави, су нормална појава које се готово увек завршавају у складу са интересима послодавца.

Питање свих питања је како изаћи из постојећег, готово робовског друштвено економског стања. Политичари су увели Србију у овакво (лоше) економско окружење, где је све уоквирено монополиним баријерама, али сада треба подвући црту и направити заокрет. Такав положај се може превазићи једино путем развоја у областима где се мисли глобално (а ради локално).

Наравно, ради се о растућој индустрији ИТ, која не познаје границе и где постоји отворени тржишни потенцијал у који се може ускочити. Квантни економски скок, који би омогућио убрзани привредни раст Србије, је могућ и остварив. Потребно је усмерити снаге ка ИТ сектору и омогућити да Србија путем технолошког напретка, изађе из зачаране шуме неолиберализма. Скок који би се постигао овим путем сигурно би довео до кидања робовских ланаца наметнутих од стране ММФ-а, Светске банке, ЕУ и осталих глобалних институција, и до стварања нових, слободних политичких позиција Србије.

Међутим, и у сектору ИТ-а, као једном од ретких у Србији где се може релативно брзо наћи посао, где је посао програмера једно од најпожељнијих и најпопуларнијих занимања сутрашњице, постоје мрачне намере усмеравања токова слободе предузетништва (народ би рекао „тера на своју воденицу“). Факултети који стварају ИТ стручњаке су све више под директним надзором државе али и интересних пословних група (2). Један од примера је и директан уплив премијерке Ане Брнабић у пројекат изградње Научно-технолошког парка у Новом Саду (3). Шта је толико битно у овом пројекту да га лично надзире први човек Владе Србије? Ако је мешање државе усмерено у правцу одвраћања монополизације ове области, онда има своје оправдање, међутим ако се ради о нечему другом то је лоша порука. ИТ кадрови не треба да се инкубаторски праве за одређене фирме, већ треба да у предузетничком духу слободно граде пословне активности.

(1) http://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/179078/Ako-BDP-bude-rastao-pet-odsto-godisnje-zivecemo-osetno-bolje-za-15-godina.html
(2) http://rs.n1info.com/a340206/Vesti/Vesti/Jovanovic-ETF-se-odrice-najvece-sanse-u-istoriji.html
(3) http://www.021.rs/Novi%20Sad/komentari/165254

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>