Бранислав Ристивојевић: ДАНАС ПРИСИЛНА ВАКЦИНАЦИЈА, СУТРА ПРИСИЛНО ЧИПОВАЊЕ

Ширење епидемије страха ради заразе присилном вакцинацијом

У свем овом замешатељству ставова за и против обавезне вакцинације деце појављује се неколико чињеница на које бих указаo јер се оне од заглушујеће буке mainstream политичког и здравственог дискурса, не чују.

1. Узрок пораста броја невакцинисане деце јесте неукост и незнање родитеља, мањак образовања и просвећености, њихова глупост и затуцаност итд. Неће бити. Највећи део невакцинисане деце живи у београдском „кругу двојке“ (3/4 кажу извештаји). То место за живот могу да одаберу само они родитељи који се налазе на врху друштвене лествице – добростојећи или богати, а то у правилу значи (не увек!) високо образовани, школовани и писмени. Такође, против овог аргумента говори и чињеница да се људи не противе свим вакцинама, сада их је обавезно више (6 или 7?), већ само једној – ММР. Да су родитељи неуки и неписмени идиоти (како их представљају у mainstream медијима) који се противе вакцинацији као таквој, ваљда би се противили свакој вакцини?

2. Невакцинисана деца ће изазвати епидемију малих богиња, заушки, рубеола и ко-зна-чега, што ће угрозити све нас. Неће ако вакцине раде онако како тврде заговорници вакцинације. Довољна је здрава памет да се изведе закључак да је свако ко је имунизован/вакцинисан заштићен од болести макар око њега сви били болесни. У супротном, ако болест може да добије неко ко је вакцинисан, вакцине нису делотворне. Значи постоје две могућности: или су вакцине делотворне или нису. Ако јесу онда за вакцинисане нема бриге. Болест може да добије само ко је невакцинисан, а ту одлуку је свако сам донео у своје име или име своје деце (на шта га овлашћује члан 43. Устава РС: „Родитељи у законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима“). Ако су неделотворне онда постављам питање: зашто се уопште ико вакцинише?

3. Невакцинисана деца ће се разболети. Можда, али не мора да значи. Чиниоци који изазивају болест код невакцинисаног човека су бројни (Тако је нпр. далеко важнији и значајнији изум који је спречио више болести од вакцина јесте свеопшти приступ чистој текућој води). Најважнији, наравно, јесте да се човек зарази. Међутим, не постоји аутоматизам између чињенице да је неко невакцинисан и његовог разбољевања. Између невакцинисаности и болести не постоји знак једнакости.

4. Ако се неко разболи од малих богиња то ће бити трагедија, катастрофа, пропаст Србије. Неће. Кад је моја генерација одрастала (70-е године прошлог века) није постојала никаква вакцинација против малих богиња или заушки и није била никаква трагедија ако се неко разболи. Ако би се неко дете разболело, није ишло у школу, прележало би болест код куће и то је било то. Није било никавих катастрофичних сценарија са којима нас плаше. Не видим зашто би га онда било и данас? Штавише, свако ко прележи болест стекао је природни имунитет. Не може више да се разболи. И то му дође исто као да се вакцинисао.

5. Обавезна вакцинација је решење. Није тачно. Вакцинација није обавезна у Немачкој, В. Британији, Шведској и великом броју земаља западне Европе. Обавезна је, углавном, у земљама централне и југоисточне Европе. Да је обавезна вакцинација решење за болести или епидемије онда би је ваљда примењивали у Немачкој и Британији. Изгледа да постоје неки други начини како се оне сузбијају. Иначе би у Немачкој и Британији биле сталне епидемије малих богиња и заушки и народ би тамо умирао од њих. Али не умире. И обрнуто: у Румунији је обавезна вакцинација већ годинама па је управо избила епидемија малих богиња. Треба нагласити да су земље које данас немају обавезну вакцинацију (Немачка и В. Британија) некад имале тако нешто. И од тога су временом одустале (почетак XX века). Зашто не научимо нешто од њих?

6. Вакцинација је обавезна. То је већ дискутабилно. По Закону јесте, али тврдим да је Закон супротан ставу 1. члана 68. Устава РС који каже да „Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.“ Овим чланом се уређује право на здравље, у Уставу нигде не постоји дужност човека да буде здрав. Тј. свако има право да буде болестан од чега год хоће. Да којим случајем постоји ограничење овог права предвиђено Уставом, а у сврху спречавања ширења заразних болести, као што је то учињено код нпр. слободе кретања (Устав РС, члан 39, став 2), онда би то било изричито наглашено. Али није. Право на здравље из Устава РС не познаје изузетке којим би се оно претворило у обавезу на здравље. Такође је овај Закон супротан одредби члана 25. устава РС о неповредивости физичког и психичког интергритета. Нико не може да Вам нешто против Ваше воље убризга у Ваше тело. У супротном би ко зна какве интервенције у Ваш физички интегритет биле могуће. На пример држава би могла да одлучи да од сутра на силу чипује Вашу децу. Ако држава данас има право да Вашу децу присилно вакцинише упркос уставним гаранцијама физичког интегритета, родитељског права на слободно васпитање деце и непостојања обавезе да се буде здрав, зашто сутра не би имала право и да Вашу децу присилно чипује?

7. Вакцинација није присилна/принудна, само се кажњавају родитељи који јој се противе. Ову бесмислицу разбија аналогија са претварањем рада у јавном интересу као казне са затвором као казном за оне који одбију да му се повргну на слободи (став 5. члан 52. КЗ). Ко одбије да ради у јавном интересу иде у затвор. Тако је и са обавезном вакцинацијом која, наводно, није присилна/принудна. Ако одбијете да вакцинишете дете, прво ће Вас новчано казнити (став 6. члан 85. ЗоОЗоЗБ). У почетку можда и успете да платите казну, али ако се пријаве према вама буду понављале, тј. ако се власти буду понашале као да је сваки пут када Вас позову на вакцинацију у питању нови прекршај на крају више нећете моћи да платите кумулиране казне. Када више немате новца да их платите онда ће Вас послати у затвор (став 1. члан 41. ЗоП). Док сте Ви у затвору Ваше дете нема старатеља па ће одредити врв. Центар за социјални рад који ће онда против Ваше воље вакцинисати дете. И сад нека неко каже да овај сценарио није принуда и насиље?

8. Они који су заговорници вакцинације су добри, а противници су зли. Неће бити. Није ваљда да тамо неки епидемиoлог више брине о здрављу нечијег детета него његови родитељи када одлуче да га не вакцинишу? Није ваљда да су родитељи одлучили да не вакцинишу сопствено дете зато што му желе лоше (да се разболи)? А добри епидемиолог Вас наговара да вакцинишете Ваше дете зато што га воли? Нема он појма ко су Ваша деца. (Искрено, бахатим, дрским и арогантним начином на који полемишу са својим опонентима ниподаштавајући их не остављају утисак да их баш много брига).

9. Епидемиолози су добри људи који се само брину за нашу децу и немају нити један други (нарочито материјални) интерес у свему овоме. Е у ово ће ме тешко убедити. И верујем сваког ко је 2009. године живео у Србији и посматрао онај цунами панике у којем су нас управо „стручњаци“ маниром Кушнерових „Лекара без граница“ бомбардовали страхом стварајући уверење да ће милиони људи оболети од свињског грипа. Скандал је избио када се испоставило да је набављено 2 или чак 3 милиона доза вакцине а вакцинисало се свега нешто око од 150.000 људи. И шта се десило? Да ли су сви невакцинисани људи помрли од грипа? Да ли их је почистила епидемија? Да ли је свих оних 500.000 људи који су потезали из исте флаше у Гучи, или 250.000 који су пушили исти „џокавац“ на Егзиту и један другом пљуцкали у лице певушећи омиљене хитове помрли од грипа? Није. Скоро да се степен смртности није разликовао од обичног сезонског грипа од којег умиру, најчешће, стари људи или болесни.
Да ли сам оригиналан кад ово тврдим? Нисам. Ово злонамерно ширење епидемије страха је већ разобличено. Ко не верује нек прочита Резолуцију бр. 1749 Парламентарне скупштине Савета Европе од 24. јуна 2010. године (1). У њој се лепо каже да је Парламентарна скупштина:

„1) …алармирана начином на који се бавило пандемијом инфлуенце, не само од стране Светске здравствне организације (WHO), него и одговарајућих здравствених власти ЕУ и држава. Нарочито су проблематичне одлуке које су донете а које су водиле кривљењу приоритета служби јавног здравља широм Европе, бацању огромних сума јавног новца и неоправданим страховима о здравственим ризицима са којима се Европа суочавала. 2) Парламентарна скупштина подвачи да су откривени велики недостаци у вези са транспарентношћу процеса доношења одлука о пандемији који су створили сумњу око могућег утицаја фармацеутске индустрије на неке од главних одлука које се тичу пандемије.“

Како смо већ показали за пад броја родитеља који су спремни да вакцинишу децу нису криви њихово незнање, неукост и необразовање. Изгледа да су криви компромитовани епидемиолози. Ако је у праву Парламентарна скупштина Савета Европе кључна последица коју ће изазвати овај епидемиолошки „оберхохштаплерај“ ће бити пад поверења народа у све институције јавног здравља или мере које се предузимају у њихово име (као што је масовна вакцинација нпр.), што ће се на крају показати као катастрофално када се нека стварна епидемија неке стварне болести појави у скоријој будућности. Сагласан сам са мишљењем ове европске институције и тврдим да су главни кривци за пад поверења у вакцинацију спрега корумпираних епидемиолога, фармацеутске индустрије и челника институција јавног здравља у које се увукао прљав новац.

Када је Србија у питању, горе наведени садејствују са кратким сећањем многих на јавној сцени Србије, које очито не сеже до скандала из 2009. године и са нападно агресивним првоборцима покрета за вакцинацију који ме својом сумњивом ревношћу, дрскошћу и безобразлуком подсећају на Јеховине сведоке. Комбинација ових штеточинских чинилаца уништава поверење народа Србије у један од највећих изума савременог доба – поступак имунизације, које је било од кључног значаја у сузбијању великог броја болести (великих богиња нпр.).

Откриће које је из угла народног здравља благословено, је лошом намером оних којима је врстом професије (епидемиолозима) поверено без потребе компромитовано. И сада се чуде када је опало поверење у имунизацију управо код оних за чије је здравље она од непроцењиве вредности.

Резиме је да се један добар изум и поступак (вакцинација) брани и оправдава из лоше намере (ПС СЕ сумња у корупцију), и да се једна лоша одлука (одлука да се деца не вакцинишу) брани из добре намере (бриге за здравље сопственог детета). Какав апсурд.

Када ставите ове информације у окружење скорашње вести да за источноевропско тржиште западњаци производе кекс са путером који нема путера или „мртви-ладни“ пакују мање количине туњевине у конзерву од оне која је декларисана на њој, можете само замислити какве нам тек вакцине шаљу!

И сада нека ми неко каже да ће нас примити у ЕУ да будемо равноправни и једнаки са њима. Кад имају кекс за нас и кекс за њих, туњевину за нас и туњевину за њих, вакцине за нас и вакцине за њих, вероватно имају и ЕУ-прва лига и ЕУ-трећа лига. Само будала има дилему око тога у којој нам је намењено да играмо.

———————————————————————————————-
(1) http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=17889&lang=en

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>